NACIONALNI PARK TRIGLAV

Nacionalni park Triglav jedini je slovenački nacionalni park. Ime je dobio po Triglavu, najvišoj planini u samom srcu parka. Planinski vrh Triglav je je od glavnih simbola Republike Slovenije, i nalazi se na grbu i zastavi države. Najviši je vrh Julijskih Alpa, dostiže visinu od 2 864 metra. Triglav je cenralni deo Triglavskog nacionalnog parka.

Nacionalni park Triglav je jedini slovenački nacionalni park. Poreklo imena Triglav je i dalje mistično, mada se dovodi u vezu sa slovenskom mitologijom, po kojoj se na vrhu planine nalazi tron troglavog božanstva.
Nacionalni park Triglav se prostire duž italijanske i blizu austrijske granice, na severozapadu Slovenije, odnosno u jugoistočnom delu Alpa. Triglav nacionalni park zahvata površinu od 880 kvadratnih kilometara, odnosno 3 procenata državne teritorije. Spada u red najstarijih evropskih parkova, a zaštićen je još davne 1924. godine. U njemu se spajaju dva velika sliva, i to reke Soče i reke Save. Zbog toga je park povezan sa Jadranskim morem, kao i sadunavom, odnosno crnim morem. U nacionalnom parku se nalazi i Bohinjsko jezero, koje je najveće, kao i manja, poput Črnog jezera, Kriškog i Krskog jezera.
Park obiluje raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, zbog čega zauzima značajno mesto u ekosistemu Evrope.

Glavna turistička atrakcija u parku je penjanje uz planinu, za koje nije potebno veliko alpinističko iskustvo. Od podnožja u kome se nalazi planinski kamp, pa do vrha, penjanje traje oko jednog dana.
Glavno obeležje Triglava je čuveni Zlatorog, odnosno divokoza zlatnog roga, bez koga poseta planini ne bila potpuna.

U ponudi Triglava nalazi se i mogućnost skijanja i raftinga, što je idealno za sve adrenalinske zavisnike.

Netaknuta priroda Triglavskog nacionalnog parka, sa brojnim pratećim turističkih programima, je savršena destinacija za odmor, rekreaciju i potpuno užvanje.

O nacionalnom parku:

• Nacionalni park pruža se duž granice s Italijom i blizu je granice s Austrijom na severozapadu Slovenije
• Njegova površina pokriva 880 kvadratnih kilometara, što čini 3% ukupnog teritorija Slovenije
• Ubraja se u jedan od najstarijih evropskih nacionalnih parkova; prva zaštićenost područja datira još iz 1924. godine kad se osnovao “Alpski varstveni park”

Kako doći do Nacionalnog parka Triglav?

Autom: Možete stići autom do Nacionalnog parka:

• iz Italije preko prevoja Predel do Kluže iz Boveca (dolina Loška Koritnica)
• uzduž doline Soča iz Boveca podno zaseoka Kršovec
• iz Tolmina na koritima Tolminke, u donjem delu Bohinjske doline (kod sela Polje), potom na gornji deo Bohinjske doline, te preko Koprivnika i Podjelja
• iz smera Bleda doći ćete do podnožja Zatrnika i do Krnice u Radovna dolini te do Vintgar kanjona
• iz smera gornjeg dela doline Save kod Mojstrane, zatim putem do doline Vrata i Radovna gde se nalaze Kot i Krma, i iz Kranjske Gore putem do Vršiča i Planice

Parkiranje je moguće u neposrednoj blizini ulaza u NP Triglav, ali zabranjeno je parkirati motorna vozila, kampere i karavane izvan područja za predviđenog za to.

Autobusom: Postoji nekoliko autobuskih linija koje voze do Nacionalnog park Triglav:

• iz Ljubljane do NP Triglav, cena karte je oko 6€
• iz Bohinja do NP Triglav sa ‘Hop-on-hop-off’ autobusom (odrasli 5€, deca ispod 10 godina besplatno) VAŽNO: Ova linija prometuje u razdoblju od 28. juna do 31. avgusta.
• iz Ljubljane do Ribčevog Laza i jezera Bohinj (jugoistočni deo parka) svaki sat; vožnja traje otprilike dva sata

VAŽNO: Tokom letnih meseci autobusi voze iz Kranjske Gore preko Vršič prevoja do Boveca (zapadni deo parka)

Vozom:

• iz Ljubljane do železničke stanice Lesce – Bled, preko puta se nalazi autobuska stanica gde staje lokalni autobus koji vodi do parka
• iz Jesenica voz vozi do Nove Gorice i natrag

VAŽNO: Železničke stanice kod jezera Bled, Bohinjske Bistrice, Podbrda i Mosta na Soči mogle bi biti pogodne polazišne tačke za posetu Nacionalnom parku Triglav.

Šta raditi u Nacionalnom parku Triglav?

Pešačenje: Nacionalni park Triglav najbolje je mesto za pešačenje u Sloveniji jer ima veliki broj pešačkih staza, među kojima su: staza Soča, staza korita Tolminke, staza Triglavska Bistrica, staza Pokljuka i biciklistička ruta Radovna.

Staza Soča nudi i turu s vodičem ako biste se tako osećali sigurnije prilikom šetnje parkom. Staza sama po sebi nije teška, pa je stoga prikladna kako za decu, tako i za starije osobe, naravno pod uslovom da su u dobroj kondiciji. Takođe, poželjno je imati prikladnu obuću i zaštitu od vetra i kiše.

• mesto sastanka ispred je Doma blizu izvora Soče u 9 sati ujutro (svakog četvrtka u julu i avgustu)
• cena po osobi iznosi 6€, a uključuje i ulaznicu za informativni centar NP Triglav
• potrebno je minimalno 5 osoba za organizaciju ture na stazi Soča

Uspinjanje na Triglav: Postoje tri važne planinske staze do Triglava:

• planinska staza Bohinj, posvećena bohinjskim planinarima koji su se prvi put popeli na Triglav 1778
• staza koja kreće iz gornjeg dela doline Save (Mojstrana), a posvećena je renomiranom svešteniku Triglava, Jakobu Aljažu
• staza Trenta inspirirana doktorom Juliusom Kugyjem

Bohinjsko jezero

Bohinjsko jezero svakako je najčuvenija atrakcija i pravi predvodnik mnoštva manjih jezera, reka, slapova i kanjona koji krase prelepe Julijske Alpe. U ovom parku zaštićena je kompletna prirodna, biološka i kulturna baština Slovenije, te ukoliko imate samo nekoliko dana da posetite Sloveniju, ili se pitate hoće li vam se ukazati i druga prilika, NP Triglav je mesto koje želite da obiđete.

Jezero Krn – Najveće alpsko jezero

Svakako ne propustite posetu jezeru Krn. Sa svojh 400 metara dužine, ovo jezero smatra se najvećim alpskim jezerom. Gotovo na 1400 metara nadmorske visine, Krn je predeo spektakularne lepote i bistrine glečera.

Jezero Bohinj – Najveće jezero Slovenije

Bohinj je fantastična, celogodišnja atrakcija Slovenije, i mesto gde ćete ne samo poželeti da se vratite, već i trajno smestite. Najveće jezero Slovenije okruženo je pošumljenim stazama koje ga opasuju i vode okolinom do vidikovaca, te pružaju mogućnost za uživanje u jezeru iz bukvalno svih uglova. Na ovom jezeru možete se i kupati tokom letnjih meseci, te uživati u promenadi i obilju kafića, poslastičarnica i restorana.

Vogel ski-rezort

Vogel ski-rezort pravo je mesto za ljubitelje skijanja i zimskih čarolija. Uspon na samu planinu smatra se pravom obavezom ako ikada dođete ovamo, pa nije mnogo čudno što ovde ume da bude poprilična gužva. Prvi put osvojena 1778. godine, danas se na ovu planinu možete popeti nekom od četiri osigurane i dobro uređene planinske staze. Ako ovde dođete tokom zime, hajkere i pešake smeniće dobro opremljeni planinari pod punom opremom.

Dolina Sedam Jezera

Ako se radije prepuštate nižim predelima, Dolina Sedam Jezera može biti privlačnija od planinskih vrhova. Interesantno je da ovde ima više od sedam jezera,  a više od polovine ostaje bez vode tokom sušnijih perioda. Inače, ova jezera su zadržala svoje staro ime i danas su pravo vrelo sportskih aktivnosti, a od čuvenih vodopada Savice, gde se nalazi veliki parking, trebaće vam oko 3 sata da stignete do ove doline koja se proteže između Bohinja i Trenta.

Stena Medveđa Glava

Tolmin i klanac u kome se on nalazi najniža je tačka ovog Nacionalnog Parka. Kombinacija jedinstvenih prirodnih karakteristika izdvaja ga kao predeo posebne lepote; čuvena Medveđa Glava jedna je od najvećih atrakcija, a to je stena zaglavljena među liticama obrasla vegetacijom koja mu je i dala izgled prave životinjske glave.

Ovde se nalazi i čuveni Đavolji Most ispod koga vri termalni izvor čineći šetnju ovuda sasvim posebnim iskustvom. Ne treba „propustiti“ ni veličanstveni Vintgar, kao jednu od najpopularnijih prirodnih lepota čitavog Nacionalnog Parka. Udaljen oko 6 km od Bleda, do ovog kanjona vodi obeležen puteljak, a za sam izlet treba izvodijiti oko sat ipo vremena.

Najveći broj turističkih sadržaja nalazi se na samom Bohinjskom jezeru

Ovom predivnom prirodom razbacana su slikovita seoca, crkvice i turističke farme gde se možete upustiti u pravo istraživanje slovenačke tradicionalne trpeze, jezika, običaja i gostoprimstva. Ipak, najveći broj restorana, prodavnica i turističkih sadržaja nalazi se na samom Bohinjskom jezeru, pa je poželjno opremiti se hranom, vodom i grickalicama pre nego što prođete „kapije“ ovog parka.

U različitim seocima i zaseocima možete pronaći i zgodan smeštaj, a kampovališta su  jedan od najomiljenijih slovenačkih načina za druženje sa prirodom. Ipak, imajte na umu da je bilo kakvo logorovanje, paljenje vatre ili priprema hrane najstrože zabranjena van mesta koja su za to striktno predviđena.

Ukoliko želite, možete brati gljive i biljke, te sakupljati šumske plodove, ali samo za sopstvenu upotrebu. Staze su namenjene pešacima, te se nemojte iznenaditi ukoliko naiđete na oznake da je vožnja bicikla ovde zabranjena. Pre nego što se upustite u istraživanje parka, a posebno ukoliko ne planirate da se pridružite organizovanim grupama, dobro se informišite, ponesite mape i spiskove značajnih telefona.

Priroda je ovde divlja i očuvana u svoj svojoj raskoši i lepoti, a to po pravilu znači i manjak infrasturkutre i turističkih punktova i ponekad loš prijem mobilnog signala. Za većinu prirodnih atrakcija biće potrebno da izdvojite određenu svotu novca, mahom nekoliko evra po osobi, a za sve karte i ulaznice možete obići i info centar Triglava.