ŠMARTNO I GORIŠKA BRDA

Šmartno se vidi iz svakog dela Brda, a iz njega se pruža divan pogled na nepregledne vinograde i voćnjake trešanja, koje zbog duge zime još uvek nisu sazrele. Šmartno krasi velelepna crkva Svetog Martina, najveća u Brdima čija zvona su napravljena još davne 1857. godine. Danas u Šmartnom živi tek oko 25 stanovnika, dok ostali dolaze u vreme festivala vina, tokom prolećnih i letnjih meseci..

Predivna priroda, hrana i vino na oko 100km zapadno od Ljubljane i približno 6 sati od Beograda. Graniči se i nadopunjuje italijanskim delom brda koji je se italijanskoj interpretaciji zove Collio. Idealno mesto za produženi vikend pogotovo u proleće kada se priroda probudila i može napolju da se uživa u prirodi i gastronomiji uz neizostavno vino.

Po cenama smeštaja i hrane ne zaostaju toliko za Toskanom, jedina razlika je što u odnosu na Toskanu nema toliko kulturno – istorijskih spomenika, ali zbog blizine, lepote, pitomosti predela i gostoljubivosti meštana i dobrog vina, vredi istražiti ovu oblast pogotovo što ne zahteva previše vremena za stići do tamo.

Brdoviti predeo prepun vinograda, čempresa, maslina, po neke palme, trešanja, ptičica koje po ceo dan i noć cvrkuću. Ovaj deo je najpoznatiji i najjači po vinima u Sloveniji tako da ako ste ljubitelj vina ili želite da ga upoznate ovo je meka za to.

Ovde je radno vreme i zbog blizine Italije, prilagođeno tome, tako da ja ručak od 12 – do 15h a večera od 19, 20h kako ko počinje. Za posete vinarijama kojih je ovde u izobilju, obavezna najava-rezervacija – što u stvari važi i za hranu.

Dodatni bonus jeste što se lako možetezagubiti po lokalnim putevima pa ste čas u Sloveniji, čas u Italiji (veoma simpatičan osećaj), samo po natpisima putokaza možete da shvatite gde ste pa je savet – pored navigacije, dobro je imati sa sobom i kartu jer se lakše orijentiše, pošto i lokalci nisu baš vični objašnjavanju. Dobra stvar je i što na internetu ima dosta informacija o Brdima, saveta za biciklističke, pešačke ture, vinske ture, spisak restorana-vinarija, ali pošto toliko toga ima tamo teško je odlučiti se gde ići –pa ću ja kasnije pomenuti par kojih sam probala.

U svakom slučaju oblast koju treba obići kolima, motorom ili biciklom kako kome odgovara – uživati u krajolicima i svako malo svratiti negde na klopu ili piće, uz rezervaciju.

ŠTA SE MOŽE VIDETI U GORIŠKIM BRDIMA

Priroda, priroda i samo priroda koja je svuda oko vas – brdašca, vinogradi, trešnje to je ono što dominira ovim delom. Naveče se mogu čuti samo ptičice što crvkuću, a preko dana u proleće i leto, zelenilo i vinogradi svuda oko vas –kako to izgleda početkom maja možete pogledati na ovim linkovima – dan & noć. Trešnje odavde su odlične, a vina su sastavni deo prirode.

Mesta su mala i veoma blizu jedno drugom pa često barem ja ne znam gde sam, i više ih pamtim po gostionama i vinarijama nego po njihovim karakteristikama. Utisak je takav i zato što u Brdima dominira priroda i vinogradi a mesta su tu po meni sekundarna.

Mesto odakle najbolje početi obilazak Gonjače vidikovac (u stvari spomenik koji je urađen u formi vidikovca). Nalazi se blizu mesta Šmartno, i sa njega se pruža pogled na ceo predeo. Pazite se se samo da se ne zeznete kao ja i obucite jaknu jer gore može dobro da vas produva a nećete želeti da brzo siđete sa vidikovca jednom kad se popnete.

Šmartno – na vrhu brdašceta, na fotografiji iznad to je mesto na desnoj strani, ima status kulturnog spomenika. Dosta su ga restaurirali i skroz je sladak, obavezno prošetati njim. Slatke manufakture, ulice, kuće – podseća po konceptu malo na Motovun ali je dosta uređeniji.

Medana – rodno mesto slovenačkog pesnika Alojsa Gradnika, u kom se krajem avgusta održavaju dani poezije i vina. Tada se organizuju brojne jazz večeri a krajem oktobra se tu skupljaju slikari i kipari iz svih krajeva sveta na Madana Art Festivalu.

Dobrovo (Dobrovo v brdih) – mesto koje se vodi kao središte Brda i vinogradskog okoliša. Centar dešavanja kada se organizuju festivali.

Ima još par ˝većih˝mesta u toj oblasti ali stvarno je sve isprepleteno i blizu a meni mestašca (izuzev Šmartna) nisu toliko interesantna, koliko priroda i dobra klopa i piće, pa neću dalje o tome već o konkretnim stvara.

Ukoliko budete imali vremena, simpatično je da obiđete Krčnik – prirodni most. Potok Kožbanjšček, je napravio prirodan mostić do koga se lako prilazi. Malo je klizavo ali postoje rukohvati pa se može bezbedno približiti potočiću. Vidi se da je prirodni spomenik jer smo gledajući mostić nabasali i na ovo stvorenje, tj daždevnjaka. 

HRANA/SMEŠTAJ/PIĆE U BRDIMA 

Klinec (Medana), nude odličnu domaću klopu. Nalaze na uzvišici i imaju lep pogled. U ponudi imaju i srpska vina.

Klinec B&B u Plešivu mesto koje smo odlučili da nam bude baza za ovaj boravak (u stvari je na cca 500m od drugog Klinca u Medani) – i dalje ne znam da li su u srodstvu sa Klinecom iz Medane – ali imaju po meni ubedljivo najbolji pogled. Locirani na brdašcetu sa ogromnom terasom sa koje se proteže pogled čak do italijanske obale, nude b&b, a rade i kao restoran. Izuzetno prijatni domaćini, prijateljski nastrojeni, opušteni , učine da se osećaš kao kod kuće. Imaju i mali bazen u sklopu terase, pa je leti dobrodošao za rashlađivanje, plus što daje šmeka celokupnom zdanju. Doručak domaćinski sa stilom – pršuta, sir, hleb, med, džem, voći jogurt, pahuljice i sve to uz dobar espresso. Tamo možete i probati novu vrstu vina ˝oranžno˝ odnosno narandžasto vino, kao četvrta boja vina. Postoji odavno, a naročito su aktuelni kada je u Izoli sajam vina. 

Kabaj Morel (Šlovrenc 4 u Dobrovu) – gostiona poznata po dobroj klopi i vinima, prvenstveno Merlot-u, imaju i sobe. Unutrašnjost restorana je slatko uređena, a posebnu draž mu daje ogroman prozor koji ima pogled na brdo i vinovu lozu ispred. Bašta ispred restorana je sa stilom urađena i u duhu toga što su speciajlizovani vina. Stolice i stolovi napravljeni od buradi daju mu autentičan izgled. 

Iaquin (Vipolže)– domaćinstvo smešteno u dolini, modernog dizajna, sa bazenom i pogledom na vinograde. Prijatno osoblje uvek na usluzi, smešaj je modernijeg tipa u odnosu na većinu domaćinstava u ovom delu. Proizvode, normalo kao i svi, svoja vina i mogu reći da uopše nisu loša.

VINA I VINARIJE

Ovo je područje koje je u Sloveniji najjače sa vinima, i za sve one koji ga vole je ovo meka za njih. Od malih porodičnih vinarija nepoznatih, poznatih, veoma poznatih i velikih. U vinima možete uživati i u restoranima (domaćinstvima) jer u većini slučajeva i oni sami prave ili pak imaju dobru ponudu lokalnih vina, ili se odlučiti da namenski idete na degustacije (stim da neke naplaćuju degustacije a neke ne). Najviše se proizvodi i najprepoznatljivije vino ovog kraja je Rebula i Pinot Grigio ali isto tako se prave i dobra crvena Merlot, Cabernet Suvignon, i bela Chardonnay Suvignon, Malvazije i još što šta a od skora i oranžno vino.

Movia – veoma poznata vinarija, vredi otići na degustaciju vina pogotovo ukoliko niste već probali njihova . 

Klet Brda – velika i poznata vinarija čije ćete toteme viđati po krajoliku. Organizuju degustacije i to više varijanti od basic do de luxe varijanti, stim da kako sam razumela imaju ture na egleskom , slovenačkom i italijanskom. Njihova vina lako nalazimo u prodaji i često ih kupujemo – Quercus Rebula & Cabernet Suvignon.

INTERESANTNA DEŠAVANJA:

Praznik trešanja – trešnje iz Brda su fe-no-me-nalne. Ima ih i jeftinijih i skupljih i preporučujem skuplju varijantu jer je sve ono što trešnja predstavlja, čak može biti i zbog atmosfere celokupne bolji doživljaj same trešnje ali u stvari ne verujem. Uzeli smo gajbicu od 5kg misleći da će nam se razvući i istruliti dok pojedemo nas dvoje, međutim nestale su za 2 dana kako smo došli kući, čak nam je bilo žao što nismo više uzeli. Za dane praznika u Brdima su u svim mestima neka dešavanja, od muzičkih, plesnih numera, maratona, štandova sa koje kakvim domaćim radinostima i normalno trešnjama. Čak i restorani prilagode ponudu, pa dosta toga u meniju bude sa trešnjama, tako da su tih dana stvarno trešnje na pijedestalu.

Kres za 1 maj – ukoliko se nađete u Brdima za prvomajske praznike, možete prisustvovati paljenju kresa 30. aprila. To je običaj po manjim mestima po Sloveniji, a ovde zato što je brdovit predeo sa malim mestima na svakom brdu, bude dosta kresova. Dan pre paljenja osvane˝majnik˝, a veče pred prvi maj se pali, ja to zovem lomača, ali u stvari je kres, velika vatra koja posle tinja do rano ujutru. Pije se, veseli se , sluša se muzika i gleda ovaj plamen, a kako ste na brdu moći ćete da vidite i kresove i sa ostalih brda – pale se oko 9h do 10h naveče (kako koje brdo).