LJUBLJANA – SLOVENIJA 

                                                                                                                Ljubljana je grad velikog srca…

Ljubljana  je glavni grad Slovenije sa nešto više od 250 hiljada stanovnika. Nalazi se u centralnom delu Slovenije, u Ljubljanskoj kotlini, između Alpa i Jadranskog mora, na reci Ljubljanici približno 10 km od njenog ušća u Savu.

Ljubljana je kulturni, naučni, ekonomski, politički i administrativni centar Slovenije. Grad je podeljen u nekoliko kvartova, bivših opština, od koje su najveće Šiška, Bežigrad, Vič, Moste-Polje i Centar. Simbol grada je Ljubljanski zmaj. Istoričari se ne slažu o izvoru imena Ljubljana. Po mišljenju nekih izvor treba tražiti u reči ljubljena, drugi smatraju da je u pitanju staro božanstvo Laburus, treći tvrde da je reč došla iz latinskog izraza za reku koja poplavljuje: aluviana, neki pak misle da potiče od nemačkog Laibach – mlačni potok.
Ljubljansko polje i Barje večita su raskrsnica puteva između Alpa, Krasa i Panonije ka Jadranu i dolinom Save u unutrašnjost Balkana, a zapadno prema Italiji. Zato tragovi čoveka sežu unazad oko pet hiljada godina, smenjuju po epohama do rimske vojničke i trgovačke Emone (1-6. vek naše ere), pa dalje do doseljavanja Slovena.

Nemačko ime Lajbah (nem. Laibach) navodi se 1144. godine, kasnije dve godine latinizovano ime Luwigana, a ubrzo ovo sadašnje. Grad-tvrđava na brdu spominje se 1220. godine; uništen 1511. godine u zemljotresu, pa obnovljen i 1848. godine dograđena kula sa vidikovcem. U posedu goričkih grofova 13/14. vek, a od 1335. godine Habsburga, pod čijom je vlašću ostala do kraja Prvog svetskog rata. Tokom tih godina grad je bio sedište vojvodstva Kranjska. Turci ga prvi put napadaju 1415. godine.

Od polovine 16. veka Ljubljana je jak centar reformacije, čija je centralna ličnost Primož Trubar (1508-1586). Prve dve knjige na slovenačkom jeziku objavljene su 1550, godine; 1563. godine otvorena latinska škola; od 1575. godine radi prva štamparija, koju je vodio Janez Mandelc (nem. Hans Mannel) (lat. Joannes Manlius).

Francuzi je prvi put osvajaju 1797. godine (ostaju do 1813. g.). Tada je središte Ilirskih provincija, a slovenački jezik ozakonjen u školama i administraciji. U Ljubljani je 1821. održan Lajbaški kongres, na kom su velike sile pokušale da reše svoje probleme nakon Napoleonovih ratova.

Ljubljana u sebi nosi sklad celine – smenjuju se staro i novo poštujući uzajamne vrednosti, pa je lišena haotičnosti. Teško je nastradala u zemljotresu 1895. godine. Posle je podizana po urbanističkom planu, a gradsko jezgro stalno obogaćivano, ali ne i sužavano, iako je po broju stanovnika nekoliko puta veće. Nakon raspada Austro-Ugarske 1918, Ljubljana je postala nezvanična prestonica Slovenije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. je postala sedište Savske banovine u Kraljevini Jugoslaviji. Aprila 1941. Ljubljanu su okupirale snage fašističke Italije, a 23. februara 1942. su kompletno okružili grad sa 32 -{km}- bodljikave žice. Septembra 1943. nacistička Nemačka je zamenila Italiju na mestu okupacione sile. Grad je oslobođen maja 1945. godine.

Ljubljana je 7. maja 1970. godine odlikovana Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i proglašena za grad-heroj, za hrabrost koju su pokazali njeni stanovnici tokom Drugog svetskog rata. Grad je nakon rata postao glavni grad jugoslovenske republike Slovenije. Nakon kratkotrajnog rata 1991. Ljubljana je postala glavni grad samostalne Slovenije.
U Ljubljani se nalaze Narodna galerija Slovenije i Moderna galerija Ljubljane, u kojima su izložena dela najvećih slovenačkih umetnika. U Metelkovoj ulici je velik centar kontrakulture, smešten u bivšem kompleksu JNA. Tu se prikazju filmovi i održavaju predavanja, kao i koncerti uglavnom alternativne muzike.

Ljubljana je domaćin Ljubljanskom letnjem festivalu i festivalu svetske muzike Druga godba. Tokom 1980ih Ljubljana je bila centar pokreta Nova slovenačka umetnost (nem. Neue Slowenische Kunst), koji je uključivao grupu Lajbah, sa kojima je bio povezan teoretičat Slavoj Žižek.

Zgrada Univerziteta u Ljubljani

U Ljubljani je 1693. osnovano Učeno društvo (lat. Academia operosorum Labacensis). Društvo, koje je ugašeno 1801, je bilo prethodnica današnjoj Slovenačkoj akademiji nauke i umetnosti koja je osnovana 1938.

Univerzitet u Ljubljani, jedini univerzitet u gradu, je osnovan 1919. Grad je takođe dom Filharmonijskog društva (lat. Academia Philharmonicorum) jedne od najstarije filharmonije u Evropi, koja je osnovana 1701.

Arhitektura

U mnoštvu starih građevina su Biskupska palata (iz 1512. g.), Stiški dvorac (1629), Katedrala Sv. Nikolaja (1708), župna crkva Sv. Jakoba (1615), franjevačka crkva (17. vek), Rotovž-većnica (1484), Semenište (1785), Auerspregova palata (polovina 17. veka), Lontvož (1786), Opera (1892). Naročito su lepe barokne kule.

Ljubljanu odlikuje mnoštvo zgrada arhitekte Jožeta Plečnika.

Gradska posebnost je Tromostovje na reci Ljubljanici (strogi centar). Tu je Prešernov spomenik u spomen najvećem slovenačkom pesniku Francetu Prešernu (1800-1849). S druge strane reke je glavna gradska pijaca (slov. Glavna tržnica), a duž obala niz prijatnih malih kafana i restorana, uređenih u starim kućama. Sve zajedno ima svoju ugodnu atmosferu.

Sport

Najveći sportski klubovi u Ljubljani su HK Ljubljana (desetostruki prvak Slovenije i osmostruki prvak Jugoslavije u hokeju na ledu, KK Union Olimpija, stalni učesnik košarkaške Evroliga i fudbalski klubovi NK Olimpija Ljubljana i Interblok Ljubljana. Ljubljanska dvorana Tivoli je bila domaćin Svetskog prvenstva u košarci 1970. Glavni gradski stadion je Plečnikov stadion u Bežigradu, koji je dotrajan i ima kapacitet 10000 ljudi. U planu gradonačelnika Zorana Jankovića je izgradnja novog stadiona i obnova sadašnjeg.