Postojnska jama bila je poznata još u srednjem veku. O tome govori „Rov starih potpisa“, sa najstarijim potpisom iz 1213. godine. Godine 1818. meštanin i vodič Luka Čeč je slučajno otkrio unutrašnje delove jame, pripremajući pećinu za posetu cara Franca I. Do današnjih dana, otkriveno je oko 20 kilometara kanala pećinskog sistema Postojnske jame. Neki su suvi, a duž nekih teče voda. U speleologiji se pod dužinom pećina podrazumeva ukupna dužina svih pećinskih kanala koje je prošao čovek. Pećinski sistem stvorila je ponornica Pivka, koja se može videti kod ulaza, gde ponire u pećinu, zatim u Otoškoj i Crnoj pećini, kao i u Pivka jami. 

Administrativna zgrada potiče iz perioda kada je Slovenija bila deo Austrougarske, a tada se pećina zvala „Adelsberger Grotte“. Tu se nalaze blagajna, prodavnica i početna stanica voza. Obilazak Postojnske Jame  sa vodičem traje 90 minuta i za to vreme obiđe se pet uređenih kanala. Prvi obilazak Postojnske Jame počinje u 9 časova i možda je to najbolje vreme za šetnju tajanstvenim kanalima, jer je tada najmanja gužva. U jami je stalna temperatura od 8 do 10 ºC, tako da vam trebaju pantalone, puniji duks ili jakna i patike. Ako ste stigli nespremni za ovu avanturu, možete iznajmiti kabanicu i čizme. Žuti turistički vozić otvorenih vagona spreman je da vas poveze u „središte zemlje“. 

Prva jamska železnica izgrađena je 1872. godine i bila je prva takve vrste u svetu. Godine 1967. izgrađena je kružna jamska železnica duplog koloseka, tako da najlepše delove jame može da obiđe čak 14.000 turista dnevno. Nekadašnje osvetljenje bakljama, svećama i petrolejkama 1884. godine zamenjeno je električnim osvetljenjem. Danas starinske svetiljke obasjavaju hladne zidove, praveći neverovatnu igru senki dok prolazite u „zahuktalom vozu“.

Nakon dva kilometra uzbudljive vožnje pećinskim vozom sa otvorenim vagonima, stiže se do Velike gore, koja je ujedno i najviša tačka obilaska. Velika gora ima veličanstven svod visok 300 metara. Odavde se preko Ruskog mosta (ime nosi po ruskim zarobljenicima iz Prvog svetskog rata koji su ga izgradili) dolazi do Lepih jama. Kanal Lepe jame dugačak je 500 metara. Dalje se redom nastavljaju Bela i Crvena dvorana, Zimska i Špageti dvorana (sa bezbroj kalcitnih cevčica koje podsećaju na špagete).

Simbol pećine je veličanstveni stalagmit „Dijamant“ koji je specifičan po svojoj veličini i belini kojom „obasjava“ čitavu dvoranu. Zanimljiv je podzemni svet pećine. Jama krije mnoštvo endema, a najčuveniji je „mladunče zmaja“, odnosno čovečja ribica koju ne možete videti u prirodnom okruženju, već u veštačkom bazenu koji se nalazi u jednoj od dvorana Postojnske pećine. Nedaleko je koncertna dvorana duga 3.000 i visoka 40 metara koja može da primi 10.000 posetilaca koji mogu da uživaju u savršenoj akustici i prelepoj scenografiji.

Predjamski zamak – Samo devet kilometara od Postojnske jame nalazi se jedno od najslikovitijih srednjovekovnih čuda – Predjamski zamak. Iako star 700 godina izuzetno je očuvan, a bio je dom smelog, svojeglavog i upornog viteza Erazema Predjamskog. U čast ovog prkosnog i romantičnog razbojnika plemića, svakog jula održava se viteški turnir u kojem učestvuju vlastelini, kmetovi i vitezovi.

Pogledajte brošuru za posetu Postojnskoj Jami.PDF ..ovde

Dvorac je sagrađen u 123 metara visokoj šupljini pećine iznad kraškog ponora potoka Lokve. Prilikom obnove 1990. godine u podrumu je pronađeno zakopano blago iz 16. veka. Posetioci danas mogu da prođu kroz tajni prolaz (koji su koristili lopovi u 17. veku) i izađu sa druge strane dvorca.  Ovaj zamak danas radi kao muzej, a mogu se videti figure koje dočaravaju srednjovekovni život koji se odvijao u njegovim odajama: u prirodnoj veličini prikazani su ljudi kako obavljaju poslove, a u sobama se nalazi autentični nameštaj; izloženi su i staro oružje, slike, kipovi.

Arhitektura zamka je jako interesantna, jer je on sastavljen od nekoliko građevina koje odlikuju različiti arhitektonski stilovi i epohe; međutim, najveći deo pripada periodu renesanse. Najinteresantniji delovi zamka su tamnica, kapela i odaje za spavanje, a njegovi najstariji delovi nalaze se u pećini.

„Proteus anguinus“

Ovaj hladan, nepristupačan prostor krije jedan specifičan biljni i životinjski svet. Luka Čeč, pored otkrića tajnih, unutrašnjih kanala pećine zaslužan je i za otkriće insekta koji je u čast grofa Hoenvarta dobio naziv „Leptodirus Hohenwarti“. Može se reći da je to svojevrstan začetak naučne discipline pod nazivom biospeleologija, koja se bavi izučavanjem živih bića „podzemlja“. U Postojnskoj jami živi oko 130 različitih vrsta životinja. Za sve ljubitelje speleobiologije, pored upravne zgrade, nalazi se „Vivarium proteus“, gde se možete upoznati sa najraznovrsnijim stanovnicima krasa. 

Pogledajte brošuru za posetu Postojnskoj Jami.PDF ..ovde

Ali, najpoznatiji stanovnik ove nadaleko čuvene pećine nije mladunče zmaja, kako je slikovito opisao Janez Vajkard Vlavasor, kada ju je 1689. izbačenu iz podzemlja vodama Ljubljanice ugledao, već svega 20 centimetara dugačka, ružičasta i bezopasna čovečja ribica ili, stručnije, „Proteus anguinus“. Ime joj je 1763. godine dao Laurentije, koji je ostavio i prvo naučno objašnjenje o ovom simpatičnom stvorenju. Čast da je vide u prirodnom okruženju imaju samo speleolozi, dok je za turističke svrhe napravljen veštački bazen, u kojem nekoliko ribica boravi dva meseca, a zatim se vraćaju u prirodno okruženje. Na njihovo mesto dolaze nove i tako neprekidno, već decenijama.

Više o samoj Postojnskoj jami pogledajte na sledećem linku ovde…

HOTEL Jama 4* Postojna | Slovenija